Ne­do­u­mi­ce oko to­ga ka­ko je stra­dao bri­ga­dir Bla­žo Bo­ško­vić (da li je iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo ili je ubi­jen) uoči Bal­kan­skih ra­to­va 1912. go­di­ne pri­je dvi­je ve­če­ri, u Ma­ti­ci srp­skoj u Da­ni­lov­gra­du, raz­ja­snio je dr Bu­di­mir Bo­ro­vi­nić, spe­ci­ja­li­sta pa­to­log i vje­štak sud­ske me­di­ci­ne. Po nje­go­vom mi­šlje­nju bri­ga­dir Bla­žo Bo­ško­vić je ubi­jen u no­ći iz­me­đu 8 i 9. ok­to­bra 1912, a što po­tvr­đu­je pre­gled nje­go­vih zem­nih osta­ta­ka pri­je pet go­di­na u Fun­di­ni.
– Ošte­će­nja ko­ja su vi­dlji­va na de­snoj nad­lak­ti­ci i lo­pa­ti­ci ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­ju da je Bla­žo Bo­ško­vić ubi­jen, i to sa naj­ma­nje tri met­ka. Te­o­ri­ja o to­me da je iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo je neo­dr­ži­va, jer po­vre­de ko­je je su ot­kri­ve­ne na ko­sti­ma go­vo­re dru­ga­či­je. Mo­ja vi­še­de­ce­nij­ska prak­sa pa­to­lo­ga po­ka­zu­je da sa­mo­u­bi­ce ve­ći­nom se­bi pu­ca­ju u gla­vu, a po­što je Bla­žo bio de­šnjak ne­mo­gu­će je da je sam se­bi na­nio po­vre­de ko­je su vi­dlji­ve na ko­sti­ma – na­veo je dr Bo­ro­vi­nić.
Bri­ga­dir Bla­žo Bo­ško­vić je­dan je od vi­đe­ni­jih lju­di u Bje­lo­pa­vli­ći­ma, a ro­đen je 1860. go­di­ne u Or­joj Lu­ci. Za vri­je­me knja­za Ni­ko­le do­bio je čin ka­pe­ta­na, a po­tom je ime­no­van za ko­man­dan­ta Bje­lo­pa­vlić­ke bri­ga­de. Bio je i po­sla­nik u Skup­šti­ni, član Rat­nog sa­vje­ta i upra­vi­telj nik­šić­ke obla­sti. Sve do po­čet­ka Bal­kan­skog ra­ta bri­ga­dir Bo­ško­vić je bio je­dan od naj­po­u­zda­ni­jih lju­di kra­lja Ni­ko­le, ali ta­da po­či­nju i nji­ho­va ne­sla­ga­nja. Rat­ni sa­vjet je 1912. go­di­ne ime­no­vao bri­ga­di­ra Bo­ško­vi­ća za ko­man­dan­ta Zet­skog od­re­da, ali je tu od­lu­ku po­ni­štio kralj Ni­ko­la, i na to mje­sto po­sta­vio svo­ga si­na Da­ni­la.
Bla­žo Bo­ško­vić je ubi­jen pr­vog da­na ob­ja­ve ra­ta Tur­skoj. Zva­nič­na ver­zi­ja o nje­go­voj smr­ti ko­ju je ta­da pla­si­rao cr­no­gor­ski dvor je bi­la da je Bla­žo iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo. Me­đu­tim, i u to vri­je­me bi­lo je onih ko­ji su u to sum­nja­li i sma­tra­li su da je Bla­žo žr­tva kra­lje­ve za­vje­re i da je ubi­jen. Bla­žo Bo­ško­vić je 1912. go­di­ne sa­hra­njen u Fun­di­ni, a tek pri­je ne­ko­li­ko go­di­na nje­go­vi zem­ni osta­ci su pre­ba­če­ni u Or­ju Lu­ku.
– Tek na­kon sto­ti­nu go­di­na, za­hva­lju­ju­ći mu­dro­sti i za­la­ga­nju mi­tro­lo­pi­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog go­spo­di­na Am­fi­lo­hi­ja, ot­ko­pa­ne su ko­sti bro­ga­di­ra Bla­ža Bo­ško­vi­ća ko­je su se na­la­zi­le na cr­kve­nom gro­blju u Fun­di­ni. Nje­gov grob sko­ro či­tav vi­jek ču­va­la je i odr­ža­va­la po­ro­di­ca Ra­šo­vić iz Ku­ča. Grob je bio skrom­no obi­lje­žen, na nje­mu se na­la­ze sa­mo osnov­ni po­da­ci o ro­đe­nju i smr­ti Bla­ža Bo­ško­vi­ća. U ra­ki gdje je sa­hra­njen Bla­žo Bo­ško­vić ni­je na­đe­no oruž­je ni­ti nje­go­ve me­da­lje. Ne­kim pro­vi­đe­njem i na­kon jed­nog vi­je­ka ko­sti nad­lak­ti­ce i lo­pa­ti­ce su do­bro oču­va­ne, što je omo­gu­ći­lo da se raz­ja­sni di­le­ma oko Bo­ško­vi­će­ve smr­ti – pri­mi­je­tio je dr Bo­ro­vi­nić.
On je is­ta­kao da se pri­ča o sud­bi­ni Bla­ža Bo­ško­vi­ća du­go skri­va­la i da je neo­bja­šnji­vo za­što se sa ot­kri­va­njem isti­ne to­li­ko du­go če­ka­lo. Dr Bo­ro­vi­nić je na­gla­sio da je i u vri­je­me ka­da je Bo­ško­vić ubi­jen po­sto­ja­li lju­di či­ja su svje­do­če­nja do­vo­di­la u pi­ta­nje zva­nič­nu ver­zi­ju.
– Pre­ma tvrd­nja­ma oče­vi­da­ca uoči ubi­stva Bla­žo Bo­ško­vić je raz­go­va­rao sa Pe­trom, si­nom kra­lja Ni­ko­le, a po­tom se uda­ljio na ko­nju. Ne­du­go po­tom ču­li su se puc­nji, a svje­do­ci su go­vo­ri­li da su ču­li od tri do pet pra­sa­ka. Pot­pu­no je mo­gu­će da je na Bla­ža is­pa­lje­no i vi­še od tri met­ka, či­ji se tra­go­vi na­la­ze na nje­go­vim ko­sti­ma. Mo­gu­će je da su ne­ki kur­šu­mi pro­ma­ši­li cilj ili su pro­šli kroz me­ko tki­vo ko­je se ras­pa­lo – na­gla­sio je dr Bo­ro­vi­nić.
On je pro­či­tao i svje­do­če­nje Ra­do­va­na Ka­le­zi­ća, ko­ji je bio je­dan od voj­ni­ka ko­ji je sa­hra­nio Bla­ža Bo­ško­vi­ća. Po nje­go­vom ri­je­či­ma, ko­je su za­pi­sa­ne u knji­zi o Bla­žu Bo­ško­vi­ću, ti­je­lo bri­ga­di­ra bi­lo je po­kri­ve­no ša­to­rom, a na­kon što su do­šli voj­ni­ci da sa­hra­ne ko­man­dan­ta ša­tor je sklo­njen, a Ka­le­zić je iz­ja­vio da su se na nje­go­vom ti­je­lu vi­dje­li tra­go­vi me­ta­ka, po­seb­no na gru­di­ma.
– Ne­spor­no je da su kur­šu­mi ko­ji su po­go­di­li Bla­ža Bo­ško­vi­ća ošte­ti­li plu­ća i osta­le or­ga­ne u gru­di­ma. Po­zna­to je da ta­kve ra­ne iza­zi­va­ju obil­na kr­va­re­nja u plu­ći­ma, što do­vo­di do br­ze smr­ti – tvr­di dr Bo­ro­vi­nić.
On sma­tra da je čud­no što je Bla­žo Bo­ško­vić sa­hra­njen bez ika­kvih po­ča­sti ko­je su uobi­ča­je­ne za voj­nog ko­man­dat­na kao što je on bio. Po­zna­to je u isto­ri­ji ra­to­va­nja da su se bor­be pre­ki­da­le ka­da su gi­nu­le is­tak­nu­te voj­sko­vo­đe, da bi po­sli­je oda­va­nje po­ča­sti okr­ša­ji bi­li na­sta­vlje­ni.
– Ni­šta od to­ga se ni­je de­si­lo sa Bla­žom Bo­ško­vi­ćem – za­klju­čio je dr Bo­ro­vi­nić.
I.M.


Nje­goš i Bje­lo­pa­vli­ći

U Ma­ti­ci srp­skoj su za 9. maj na­ja­vi­li ve­li­ki na­uč­ni skup sa te­mom „Nje­goš i Bje­lo­pa­vli­ći”. Mi­lo­rad Du­di Ka­dić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske, ka­že da će se to­ga da­na u Da­ni­lov­gra­du oku­pi­ti in­te­lek­tu­al­ci i osta­li ko­ji će sa­op­šti­ti svo­je po­gle­de o toj te­mi.
– Ve­li­ki pro­blem Ma­ti­ce srp­ske je pro­stor gdje bi­smo mo­gli da odr­ža­va­mo na­še tri­bi­ne i sku­po­ve. Ipak, na­dam se da će­mo do 9. ma­ja us­pje­ti da obez­bi­je­di­mo od­go­va­ra­ju­ću dvo­ra­nu – re­kao je Ka­dić.